Сви који ме прате довољно дуго, знају да је једна од мојих омиљених тема раскринкавање медијских лажи о децентрализованим криптовалутама. Државни (читај „корпоративни“) медији углавном објављују сензационалистичке глупости новинара који не знају о чему пишу, или пак пишу опасне лажи. Једна од таквих опасних лажи је „неодржива“ потрошња енергије коју захтева биткоин мрежа…

Већ дуже време размишљам о тексту који би оповргао ову опасну лаж, али за тако нешто требало је наћи релевантне податке. У међувремену, наш корисник @cicbar нашао је податке проистекле из расправе техничко-тржишне анализе биткоина, између Марка Беванда (енг.) и аналитичара са Дигикономист сајта (енг.), који су прилично добро сумирани у srsroccoreport.com извештају (енг.). Упркос томе што је Беванд убедљиво образложио погрешну методику обрачуна Дигикономиста и селективан избор података из извештаја аналитичара банке „Морган Стенли“ (енг.), корпоративни медији су — погађате — Дигиекономистову анализу почели да третирају као Свето Јеванђеље.

Лаж о „претераној и неодрживој“ потрошњи енергије опасна је јер представља оправдање и увод у могуће увођење репресивних мера, које су у основи последњи, очајнички покушај да се одржи постојеће стање и спасе централизована, хијерархијска матрица пројектована ради контроле становништва.

Али, погледајмо прво @cicbar–ов текст:

[Текст на енглеском]

Вероватно сте чули приче како је рударење биткоина неодрживо, јер чак и сад троши више енергије него читаве државе. Ово је класична медијска манипулација, кад узмете податке с једног краја а сакријете их с другог.

Заиста, рударење биткоина троши више енергије од појединих држава, као што се може видети на овом графикону (пробрани подаци).

Bitcoin-Energy-Consumption-vs-Ranked-Countries-768x549.png

Дакле, медији су информације о рударењу биткоина приказали тако као да рударење биткоина изазива еколошку катастрофу без било каквог поређења са сличним стварима. Биткоин се користи за обезбеђење вредности и као новац, па онда да видимо поређење са рударењем злата и са штампањем папирног новца.

Као што се може видети на овој слици, употреба енергије за рударење биткоина је кап у мору у поређењу са другим сличним стварима, али то не можете чути у већини медија услед манипулисања информацијама.

Биткоин се развија и расте као претња успостављеном банкарском систему, тако да у будућности можемо сигурно очекивати сличне манипулације. Банкари се неће предати без борбе и још ћемо чути много прљавштина о биткоину, онако као што то ради Џејми Дајмон.

Мада мислим да биткоин заиста представља претњу редовном банкарском систему, не слажем се са многима из крипто простора да ће биткоин уништити банке. Банке ће увек бити тамо и само ће се променити и прилагодити новим околностима. Неке банке су већ имплементирале биткоин у свој портфељ и све више и више банака ће то пратити. Сигуран сам да ће у будућности све банке подржати биткоин.

Ако ме питате, зашто нам требају банке које подржавају биткоин кад ја могу свој биткоин држати и без банке?

Увек ће бити људи који не желе да мисле о лозинкама, приватним кључевима и другим стварима, а таквих је велики број.

Банке и биткоин ће, по мом мишљењу, упоредо постојати, али борбе међу њима ће увек бити.

Желео бих да чујем ваше мишљење о овој теми.

Поздрав

Крај @cicbar–овог текста

Највећи проблем приликом анализе „материјалних“ средстава обезбеђења и плаћања, представљају непоменути трошкови: Кад се изрудари биткоин, даљи трошкови су незнатни. Кад се изрудари злато, трошкови тек почињу — злато се мора транспортовати под оружаним обезбеђењем, а то кошта. транспортује се до сефова у којима ће се складиштити, а то кошта. Је ли ко урачунао у трошкове рударења злата и цену изградње нпр. Форт Нокса? Или било које друге зграде са високим обезбеђењем за чување злата? Плаћа се чување и лежарина, плаћа се струја којом се одржава алармни систем, плаћа се сваки улаз и излаз из сефа, и сваки следећи транспорт било куда.

Исто важи и за папир. Папир се троши и увек се морају доштампавати количине које ће заменити утрошене новчанице. Затим, то није обичан папир, већ папир посебног квалитета, какав не може урадити било ко. За папир је потребно оборити дрво. Тренутне количине одштампаног фијат новца су такве да је огроман део шума морао бити посечен да би се све то одштампало. Видите ли игде у медијима те податке? Је ли ко од „забринутих новинара“ оптужио фијат валуте за евидентну еколошку катастрофу?

Биткоин против банака

И на крају, пошто је @cicbar желео да чује мишљење о овој теми, ево једног малог неслагања, чисто да не буде досадно :)

@cicbar каже:

Ако ме питате, зашто нам требају банке које подржавају биткоин кад ја могу свој биткоин држати и без банке?

Увек ће бити људи који не желе да мисле о лозинкама, приватним кључевима и другим стварима, а таквих је велики број.

Банке и биткоин ће, по мом мишљењу, упоредо постојати, али борбе међу њима ће увек бити.

Драги мој @cicbar, овде, срећом грешиш. Оног тренутка кад банке прихвате биткоин, почиње њихова пропаст. И то не само због тога што природа децентрализације укида потребу за постојањем централизованих институција тог типа. Питање употребе децентрализованих криптовалута је генерацијско питање. Тачно је да тренутно постоји „велики број људи који не желе да мисле о лозинкама, приватним кључевима и другим стварима“, али већ сутра неће бити тако. Баш као што су људи научили да користе телефон (иако највећи број њих појма нема о технологији која им то омогућује), и да памте или записују телефонске бројеве, тако ће научити да користе апликације за употребу криптовалута. Бројеви ће бити другачији, мало дужи, али је суштина иста. Банке ће постојати само још у прелазном периоду, док постоји ова, старија генерација несвикла на рачунаре и „паметне“ телефоне. Нове генерације то већ користе потпуно природно. Како ће њима банке објаснити шта значи „три до пет радних дана“? Како ће их убедити да је јако добро плаћати банци 5% за сваки трансфер који сами могу да обаве тренутно и бесплатно? Како ће тад банке наћи довољно идиота који мисле да је јако добро предати све своје богатство на чување неком другом?

То бих баш волео да видим, али некако сумњам да ћу то време дочекати :)

Српска језичка заједница на Стимиту

Стимит је премашио број од милион налога! На дан 10. јуна 2018. заједница има 1.042.233 налога. Последично томе, ваши садржаји имају све мање шансе да се виде без укључивања у мрежу која ће текстове рестимовати. Један од најбољих начина да сами створите мрежу, јесте помоћ новим члановима који не знају стране језике. Помоћи можете у директном контакту, најбоље овде на Стимиту, али може се и преко дискорда, као и коришћењем тагова (на пример: srpski, teamserbia, yu-stem, serbia, steemitbalkan…) за пријављивање у неку од група које окупљају и подржавају нове чланове са простора бивше СФРЈ — @teamserbia, @yu-stem, @serbia, @steembalkan… надам се да ће их бити још.

Писањем на матерњем доприносите развоју платформе на најједноставнији начин — проширујући круг нових чланова који ће вас природно пратити због помоћи док се не снађу на платформи, а затим и због садржаја који постављате. А пошто се допринос развоју платформе високо цени, ваш текст на српском пре или касније ће доћи у видокруг заједнице која тај допринос награђује. Не заборавите да смо сви овде са милион чланова још на самом почетку, и да ће они који буду развијали локалне заједнице бити у великој предности кад тај број буде 10.000.000, 100.000.000, или још више :)

Ево допуњеног списка корисника који употребљавају српски језик у комуникацији, а уколико ви знате неког ко није на списку, слободно додајте име у коментарима.