Cveće koje zovemo spomenak, nezaboravak, potočnica, na engleskom "Forget me not", na latinskom Myosotis dominira ovog proleća i pleni lepotom.
Prisutno na svakom koraku, najčešće u parkovima kao plavi tepih pored zelene trave, ili u kombinaciji sa visokim cvećem, lalama, narcisima, zumbulima, krasi i oplemenjuje prostor. Dostiže visinu do 30cm.
Strastveni obožavaoci spomenka gaje ga na terasama, u saksijama i u kućnim vrtovima.
Višegodišnja biljka, uspeva na svakom tlu, odlično podnosi niske temperature.
Suvo lišće joj pruža dovoljnu zaštitu od mraza.
Cveta tokom celog proleća. Mnogobrojni, petočlani cvetovi su sa sitnim kruničnim listićima, najčešće plave, bele i roze boje.
Listovi podsećaju na uho miša, pa je rod po tome dobio ime.
Rod ima preko 200 vrsta, sa mnogo varijacija, ali je kod nas najprisutniji Myosotis alpestris.
Naučna klasifikacija:
carstvo Plantae -> divizija Magnoliophyta -> klasa Magnoliopsida -> red Lamiales -> porodica Boraginaceae.
Razmnožava se sejanjem semena, generativno, a mogu se užiliti reznice, vegetativno, ili deljenjem bokora.
Uzduž stabljike, u mahunama se nalaze semenke.
Postoji i Alpski spomenak, na engleskom Alpine forget-me-not, a latinski naziv ove biljke je Myosotis alpestris F. W. Schmidt.
Ovaj simpatični spomenak prilagođen je surovijim uslovima života u planinskim predelima, u mnogim državama je ugrožena vrsta a u nekima je čak nestao sa terena.
Cveta u julu, avgustu i septembru.
Znam da raste u busenima na krečnjačkom, kamenitom terenu na nadmorskoj visini iznad 1500 metara.
Do sada nisam uživo srela ovaj cvet. A hoću li u budućnosti biti u prilici da ga vidim u prirodnom okruženju, ne znam.
Treba proći prostor do 2800 metara nadmorske visine.
Spomenak nosi dah prošlih vremena.
Neizostavni stihovi svih Spomenara sa prostora EX YU:
"Ima jedan cvetak,
al´ mu ne znam ime
mislim da se zove
ne zaboravi me".
Hvala vam na vremenu koje ste posvetili postu. Nadam se da vam se dopao.
Fotografije sam snimila maja meseca 2019. godine mobilnim telefonom Samsung A5.