Најгора ствар код епидемија јесте неодговоран приступ сузбијању. У томе предњаче медији. Сећамо се како су без потребе сејали панику око птичјег и свињског грипа. Овог пута, посејали су хистерију без реалних информација кад је било најважније — на самом почетку — и добили ефекат из приче о дечаку који је викао: „Вук!“ Да пробамо то да поправимо…

* * * Original text in English * * *

Има научника који верују да је коронавирус, који је већ убио на хиљаде људи широм света, већ ушао у фазу пандемије. РТ је о изазовима обуздавања вируса и шансама за преживљавање болести разговарао са лекарима из Сједињених Држава и Русије.

Нови коронавирус потекао је из Кине, али се увелико проширио ван њених граница, инфицирајући хиљаде људи у Јужној Кореји, Ирану и Италији. Изгледа као да су, понекад и драстичне мере које је спровела Кинеска и друге владе како би обуздале смртоносну болест, биле само делимично успешне.

Са чиме смо заиста суочени? И треба ли се припремати за најгоре?

^{Source: Novel coronavirus (2019-nCoV), FDA}

Шта је нови коронавирус?

У ствари, застрашујући вирус који забрињава милионе људи широм света није ни нов нити јединствен. Многи из велике породице коронавируса коегзистирају с људима без икаквих проблема.

„Познајемо најмање 40 врста коронавируса,“ рекао је Мајкл Фаворов, светски признати епидемиолог и стручњак Центра за контролу и превенцију болести (CDC) Сједињених Држава, новинару ‘Русије Данас’ Антону Красовском, за серију ‘Епидемија’.

Људи могу бити заражени десетинама њих, и највећи број „изазива само најблаже симптоме и не представља претњу,“ зато што су адаптирани на људски организам и људи су развили имунитет, објашњава специјалиста који је радио као заменик генералног директора у Транслационом истраживачком одељењу при Међународном институту за вакцине, који су основале Уједињене Нације. Проблем са овим новим коронавирусом је у томе што је он на људе тек недавно прешао с неке друге врсте – највероватније слепог миша.

Кад слепи мишеви, који служе као природан резервоар вируса, добију сопствену епидемију, њихови вируси развијају милијарде облика, од којих би један могао бити способан за пренос између врста, објаснио је Фаворов. А то се највероватније десило у Вухану, где је нова болест први пут откривена.

Такав вирус није прилагођен људском телу и извесно би могао да „уништи“ ћелије домаћина, што доводи до тежег облика болести и потенцијално опасних последица, упозорио је стручњак из ЦДЦ-а. Па ипак, вирус се прилагођава и они који се касније заразе могу развити мање озбиљне симптоме.

Ко је изложен највећем ризику?

Мада свако може бити изложен потенцијалној зарази, тенденција је да су старије особе изложене тежим последицама. Идок су досад случајеви међу децом прилично ретки, они се нагло повећавају код људи преко 20 година. Смртоносни исходи су виши код пацијената старијих од 50 година, каже аналитичар.

Фаворов објашњава да вирус опонаша користан протеин који конзумирају људске ћелије. Чини се да ћелијама старијег организма потребна је та „корисна“ супстанца у много већим количинама, те се тако оне активније стапају са вирусом.

„Ниво изложености је важан,“ рекао је он. „У свакодневном животу обично нисмо изложени тако значајном броју вируса,“ додао је он, указујући на чињеницу да је број потврђених случајева коронавируса био посебно висок код медицинских стручњака, који рутински долазе у контакт с разним болестима. „Лекари спадају у посебну ризичну групу.“

Шта се може десити особи инфицираној вирусом Covid-19?

Коронавирус чини опасним то што ако заражена особа развије акутну упалу плућа, онда то може бити врло тешко за лечење. „Болест има четири фазе,“ објашњава Александер Чучалин, најбољи руски пулмолог и члан Руске академије наука.

„Прва фаза наликује релативно безопасној прехлади и траје између седам и девет дана,“ рекао је он за РТ. Код многих, коронавирусна инфекција може се ограничити на ове лаке симптоме, али неки људи би могли развити вирусну и бактеријску упалу плућа ако болест пробије имунолошке баријере и нађе пут у претходно стерилно окружење као што су плућа.

Ако лекари не успеју да обуздају болест у овој другој фази, она би се даље могла развити у синдром акутних респираторних тегоба - стање животне угрожености које се може лечити само уз помоћ јединице за вештачко дисање. Чак и ако пацијенти преживе у овој фази, могли би завршити с имуним системом потиснутим до те мере да би их нека друга болест плућа могла убити.

„Половина фаталних исхода коронавируса обухватала је људе који су дуго времена остали на вештачком дисању и њихове алвеоле су на крају заражене гљивицама,“ рекао је Чучалин. Пулмолог је такође упозорио да још увек не постоји ефикасан третман против самог коронавируса, док стандардни антимикробни третман може бити неефикасан у случају упале плућа изазваног овим вирусом.

„Вероватно ће бити потребни и имуно стимуланси. Ипак, још увек није јасно које тачно треба да користимо,“ рекао је он.

Таква ситуација повећава потенцијалне ризике за људе са хроничним респираторним и плућним болестима, као што је булозни емфизем, без обзира на старосну доб, као и на оне који пате од дијабетеса или рака.

Је ли најсмртоноснији досад?

Вирус је већ убио готово 3.500 људи, и заразио више од 100.000 у свету, показујући стопу смртности од 3,5 процената. као поређење, обичан грип има смртност од око 0,5 процената. Ипак, пошто је грип много заразнији, он убија много више људи од коронавируса за дати период, ако се посматрају апсолутни бројеви. На пример, само у САД, грип је ове сезоне према ЦДЦ-у убио чак 18.000 људи.

Смртност такође зависи од одређеног соја вируса којим се особа зарази. „Све зависи од тога где сте добили вирус,“ објашњава Фаворов. Медицина је указала на чињеницу да су стопе смртности од коронавируса у различитим земљама различите. „У Јужној Кореји је 0,5 одсто, а у Италији око три одсто. То значи да се локални „нулти пацијент“ заразио вирусом из Кине који се још није прилагодио људима.“

Заправо је, према подацима Европског центра за контролу и превенцију болести, стопа смртности од коронавируса у Италији тренутно око 3,9 процената, што је чак нешто више него у самој Кини, где је 3,8 процената. Такве цифре могле би да изазову забринутост у Европи.

Треба ли да журимо на тестирање пре него што се симптоми појаве?

Нажалост, унапред се тестирати на коронавирус углавном је бесмислено, каже Фаворов, јер постојећи тестови развијени у разним земљама су неефикасни, пошто научницима једноставно недостаје биолошки материјал за развој прецизнијих алгоритама.

„Имаћемо довољно материјала тек за шест месеци,“ рекао је, упозоравајући да тренутни тестови не могу да открију вирус у људском организму и чак могу да сугеришу да је особа заражена ако није случај.

Тестирање има смисла само код особа које показују клиничке симптоме.

Трајање: 1:14:08; Језик: руски

Изворни текст: https://www.rt.com/news/482612-coronavirus-specialists-odds-catching-surviving/

* * * Крај превода * * *

Коментар

Уколико сте прочитали моје претходне текстове на енглеском, молим вас, немојте помислити да олако схватам опасност од заразе. Ваш @lighteye има довољно година које га квалификују за ризичну групу. И даље сматрам да је изазвана хистерија већа од стварне опасности — али то нипошто не значи да опасност није реална и да не треба предузимати мере предострожности. Немојте се шалити са симптомима и ако осетите нешто необично, не оклевајте да позовете неки од следећих телефона:

За ближе информације грађани могу контактирати број који је отворило Министарство здравља (064/8945-235), затим Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (011/2684 566) или институте/заводе за јавно здравље на територији на којој грађани бораве.

Министарство здравља Србије саопштило је данас да уводи додатних 20 бројева телефона преко којих ће грађани моћи да остваре бржу комуникацију с надлежним епидемиолошким службама и добију информације о новом вирусу корона.

Из Министарства напомињу да они који су били у зараженим подручјима, а имају симпроме болести, не треба да иду у дом здравља или болницу, нити да ћуте о томе и излажу ризицима друге грађане, већ да телефонски позову дежурног епидемиолога према месту пребивалишта.

Бројеви на које грађани могу добити дежурне епидемиологе:

Градски завод за јавно здравље Београд, од 8-17 часова 011/2078-672, 2078-673, 2078-677; Од 17-22 часа 064/85-03-057
Институт за јавно здравље Ниш, 064/48 988 25 и 060/4119 416
Институт за јавно здравље Kрагујевац, 065/8776 914, 065/87-77-000, 034/504-518
Институт за јавно здравље Војводине, 064/8028-894, 064/8028-895, 064/802-88-96
Институт за јавно здравље Пожаревац, 064/8649-028, 064/808-44-86
Институт за јавно здравље Ћуприја, 061/6638-692
Институт за јавно здравље Зајечар, 063/479-649, 062/803-65-78
Институт за јавно здравље Ужице, 064/8577-507, 060/8577-519
Институт за јавно здравље Чачак, 032/310-365, 064/8638-802, 064/863-8800
Институт за јавно здравље Kраљево, 064/8855-006, 064/88-55-001
Институт за јавно здравље Kрушевац, 037/438-794, 064/8942282, 064/89-42-283
Институт за јавно здравље Лесковац, 064/864-8825, 064/864-8815, 064/839-2405
Институт за јавно здравље Врање, 064/1403-289, 064/4242326, 062/718820, 017/421-310
Институт за јавно здравље Шабац, 064/8605-211, 015/343-605
Институт за јавно здравље Ваљево, 062/202-701, 062/202-719, 062/202-721
Институт за јавно здравље Пирот, 069/3452-108, 069/45-21-130
Институт за јавно здравље Нови Пазар, 063/1623-776
Институт за јавно здравље Суботица, 064/1009-276, 064/80-52-963
Институт за јавно здравље Зрењанин, 069/210-11-02, 069/310-11-02
Институт за јавно здравље Панчево, 062/8869-721, 066/86-66-836
Институт за јавно здравље Сомбор, 062/1956-866, 064/421-58-50, 063/468-034
Институт за јавно здравље Сремска Митровица, 064/8092-911, 0648092-938, 064/80-92-930
Институт за јавно здравље Kикинда, 062/8833841, 062/8833877, 063/584-420
Институт за јавно здравље Kосовска Митровица, 028/498-275, 064/8252-820, 064/487-42-37