And now for something completely different. This Wednesday, I wanted to see the results of a reconstruction of my old high school. The building is free of scaffolding, and only a short time is available for a good shot before graffiti appears on the fresh façade.

А сад нешто сасвим другачије. Ове среде хтео сам да видим резултате реконструкције моје старе гимназије. Зграда је ослобођена скела, и само је кратак временски рок на располагању за добар снимак пре него што се на свежој фасади појаве први графити.

Speaking of graffitties… When I went out of my building, the Sun just start setting. Down the way, there was enough light to record this great graffiti of support to the people of Montenegro in their fight against the dictatorship.

Кад смо код графита… На изаску из зграде, Сунце је тек почело да залази. Светла је било довољно да заблежим овај велики графит подршке народу Црне Горе у борби против диктатуре.

Smederevo High School building looks like new! It is completely tidy and lacks only the decorative elements and the founding year on the facade above the window.

Зграда Смедеревске Гимназије изгледа као нова! Потпуно је сређена и недостају само украсни елементи и година оснивања на прочељу изнад прозора.

Aside from that, it was a pretty dull evening, with people enjoying walk in the absolutely beautiful weather, carrying somewhere carpets…

Осим тога, било је то прилично досадно вече, у коме су људи уживали у шетњи по апсолутно предивном времену, носили некуд тепихе…

^{FujiFilm Eterna profile}

…crossing over pedestrian crossings ... (Interestingly, no one ever asks “Why the chicken DIDN'T cross the road… this time?” Because it was not a chicken crossing? Because it hates zebras?)

…прелазили преко пешачких прелаза… (Интересантно, нико никад не пита „Зашто пиле овог пута НИЈЕ прешло пут?“ Зато што то није био пилећи прелаз? Јер мрзи зебре?)

…went over their own business…

…ишли својим послом…

…еnjoy another boringly majestic sunset…

…уживали у још једном досадно величанственом заласку…

…and at the end, stood in line for some colorful papers. I can’t explain why.

…и на крају стајали у реду за некакве шарене папириће. Немам објашњење.

This post is made as a contribution to a photo challenge done in collaboration of two of our members: @tattoodjay hosts a competition called “Wednesday Walk” and @elizacheng’s contest called “Make me Smile”.

Овај текст сачињен је као прилог фотографском такмичењу организованом у сарадњи два наша члана: @tattoodjay домаћин је такмичења под називом „Шетња средом“ а такмичење које води @elizacheng назива се „Измами ми осмех“.