Пун наслов:
Платформа без слободе говора: Фејсбуково декларисање као ‘издавача’ који може да цензурише кога хоће, улазак је у законску клопку

Свет се променио, а са њим и појам „издаваштва“. Какве су последице?

* * * Original text in English * * *

Фејсбук се позвао на своје право на слободу говора као издавач, инсистирајући на заштити свог права да карактерише кориснике као екстремисте, али је његов правни имунитет досад почивао на закону који штити платформе, а не издаваче. Шта је он од то двоје?

Фејсбук је истакао да, као издавач, има право да на својој платформи користи сопствено виђење слободе говора и забрани политички перформанс конзервативне уметнице Лоре Лумер. Фејсбук у свом предлогу за одбацивање тужбе коју је поднела Лумерова, чак тврди да је првим амандманом допуштено назвати је опасним екстремистом.

Али Фејсбук се у прошлости увек дефинисао као технолошка компанија која обезбеђује платформу за слободу говора корисника, а та дефиниција постајала је све смешнија током ере широке политички мотивисане цензуре. И сад се та, не баш неутрална платформа, саморедефинисала као издавач опремљен потпуно новим правима, али се тиме лишила заштите која ју је у прошлости чувала од законских последица.

© Ројтерс / Арон П. Бернштајн

„Према добро познатом закону, ни Фејсбук ни било који други издавач не могу бити одговорни за необјављивање туђе поруке“, наводи се у Фејсбуковом захтеву да одбаци тужбу Лумерове за клевету, оправдавајући своју одлуку да јој блокира приступ платформи. У њему се такође истиче да се појмови попут „опасно“ или „промовисање мржње“ не могу фактички верификовати и стога представљају уставом заштићено мишљење издавача, док истовремено тврди да никад није био употребљен ниједан од ових термина за Лумерову, упркос томе што јој је приступ платформи забрањен према политици против „опасних појединаца“.

Дефинишући се као издавач, Фејсбук се отвара за тужбе за клевету и друге врсте одговорности за садржаје које корисници објављују, на шта су раније били имуни. Све лажи, лични напади и оцрњивања које су постављали корисници, сад се могу поставити на душу Фејсбуку. То је Пандорина кутија коју можда нису желели да отворе, рекао је за РТ правни аналитичар и радио водитељ Лајонел.

„Шта год сад рекли — платформа или издавач — те речи ће их одсад чинити законски одговорним.“

Платформе као што су Твитер, Гугл и — досад очевидно Фејсбук — заштићене су од правних последица говора њихових корисника чланом 230 Закона о пристојности у комуникацији. Фејсбук се чак позива на члан 230 касније у свом поднеску, наговештавајући како покушава да добије и јаре и паре.

Лајонел истиче да би се Фејсбук могао вратити у живот као платформа, ако је вољан да жртвује употребљивост онима из власти који би желели да допусте да само одређена политичка прича допре до корисника, а да све остале буду блокиране.

„Фејсбук само треба да уради оно што тврди да јесте! Али… више не можете бити агент ‘дубоке државе’ ако не можете бирати које ћете информације дозвољавати.”

Изворни текст: https://www.rt.com/usa/469209-facebook-publisher-laura-loomer-lawsuit/

* * * Крај превода * * *

Коментар:

Расправа о појмовима „платформе“ или „издавача“ постаје потпуно беспредметна у светлу корпоративног преузимања света. Корпоративну структуру више не занима разум, већ доминација. Она тежи да темељна људска права замени „условима употребе“ везујући појединце готово наркоманском зависношћу. Није више никакав проблем предочити доказе да је Фејсбук у суштини криминална организација под управом такозване ‘дубоке државе’. Ових дана не могу да постигнем да прокоментаришем све вести у којима се спомињу казне за разноврсне преступе које Фејсбук рутински чини злоупотребљавајући моћ коју има над масом својих зомбираних корисника. Лагано постају стални станар медијских хроника:

Један део тога можете наћи на линковима испод текста. Проблем је, међутим, у томе што је Фејсбук већ надрастао моћ држава. Досадашње казне биле су, без обзира на наизглед огромне суме, заправо тек симболичне у односу на моћ те корпорације. ‘Дубока држава’ већ је поразила старомодну државну бирократију, и сад преузима становништво. Ако знамо да државу чине три елемента — 1. територија 2. становништво и 3. монопол на физичку принуду — онда можемо видети да Фејсбук већ доминира дигиталном ‘територијом’, виртуелним доменом у коме обитава 2,7 милијарде становника. И старомодна државна бирократија полако и болно постаје свесна те чињенице. Увођење криптовалуте биће одлучујући корак ка трећем елементу, неопходном за физичку контролу корисника и уклањање сваке хумане идеје из контролисаног простора.

Једини начин да се ослободите ове тоталитарне машинерије јесте да се пробудите и прекинете сваку везу с њом и свим њеним инкарнацијама и метастазама. Пређите на децентрализоване платформе које то заиста јесу — простор у коме имате слободу говора и приватност без дивљачке манипулације и злоупотребе.