За почетак, књижара ће продавати само издања мојих књига и часописа, али ако буде и других аутора који буду желели да продају књиге преко Интернета, имаћете прилику да видите проширени избор, или, уколико сами имате написану књигу, да користите услуге продаје преко наше књижаре.
Сад следи мало детаљније представљање…
Биографија проф. др Милосава Ж. Чаркића
Проф. др Милосав Ж. Чаркић, научни саветник у Институту за српски језик САНУ у Београду дипломирао је 1977. године на Филолошком факултету у Београду. Јануара 1978. године изабран је за асистента у Институту за српски језик САНУ у Београду. Магистрирао је на Филолошком факултету у Београду 1980. године на тему Основне одлике језика у поетским остварењима за децу Стевана Раичковића. Јануара 1991. године на Филозофском факултету у Сарајеву одбранио је докторску дисертацију под насловом Гласовна структура стиха (на материјалу српских неосимболистичких песника). Учествовао је на преко 50 међународних научних скупова и конгреса на простору словенских и неких западноевропских земаља. Објавио је преко 100 научних радова. Више од половине објављених радова штампао је у страним часописима и зборницима на српском, руском, украјинском, пољском и енглеском језику.
Педагошки рад:
Oд 1983. до 1987. године М. Чаркић је на Филолошком факултету на Московском државном универзитету „Ломоносов” држао предавања из српског језика.
Kао гостујући професор Филозофског факултета у Бањалуци oд 1997. до 2003. године предавао је стилистику студентима на Одсеку за српски језик и књижевност и Одсеку за журналистику.
Од 2001. до 2005. године на Филозофском факултету у Нишу предавао је општу лингвистику студентима српског језика и књижевности и српски језик студентима енглеског и руског језика, а школске 2004/2005. године на истом факултету на Одсеку за журналистику држао је предавања из стилистике и реторике.
Проф. др Чаркић је од 2003. до 2006. године држао предавања из лингвостилистике, опште лингвистике, лексикологије и лексикографије и фонетике на основним студијама на Филозофском и Дефектолошком факултету у Тузли (Босна и Херцеговина). У истом граду на Филозофском факултету школске 2004/2005. године држао је на постдипломским студијама предавања из лингвостилистике.
Од 2006. до 2009. године држао је предавања из историје српске и хрватске књижевности од почетака до 18. века, као и предавања из историје српског и хрватског језика од почетака до 18. века, те предавања из контрастивне граматике на Универзитету у Ополу (Пољска).
Године 2011. држао семестралну наставу: Квантитативни и квалитативни модели риме у поезији на Факултету уметности Масариковог унивезитета у Брну (Чешка Република).
Објављене монографије:
Фоника стиха, Научна књига, Београд, 1992, 349;
Фоностилистика стиха, Научна књига, Београд; Институт за српски језик САНУ, Београд, 1995, 249;
Појмовник риме (са примерима из српске поезије), Институт за српски језик САНУ, Београд; Филозофски факултет, Бањалука, 2001, 278;
Увод у стилистику, Научна књига, Београд, 2002, 289;
Стилистика стиха, Међународно удружење „Стил“; Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006, 287;
Римаријум српске поезије, Међународно удружење „Стил“; Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007, 484;
On Poetic Language, Institute for the Serbian Language Serbian Academy of Science and Arts, Belgrade, 2010, 244;
Стих и језик, Међународно удружење „Стил“ и Институт за српски језик САНУ, Београд, 2013, 642;
Модели риме, Међународно удружење „Стил“, Београд, 2015, 370;
On Poetic Language, Publishing house: LAP LAMBERT Academic Publishing, Saarbrücken, 2016, 228 (Germany); (Internet izdanje: website:
У језику поезије, Међународно удружење „Стил“, Београд, 2016, 341.
Models of Rhyme, Publishing house: LAP LAMBERT Academic Publishing, Saarbrücken, 2017, 228 (Germany).
Рима у српском стиху, Међународно удружење „Стил“, Београд, 2017, 325.
Члан редакција међународних научних часописа:
Stylistyka – Polish academy of sciences; Opole University. – Opole . – Poland.
Przegląd Wschodnioeuropejski – Uniwersytetu Warmińsko-Mazurskiego w Olsztynie. – Olsztyn. – Poland.
Экология языка и коммуникативная практика – Сибирский федеральный университет. – Россия.
Стиль і переклад – КНУ імені Тараса Шевченка. – Київ. – Украина.
Studia methodologica. – Тернопiльский нацiональний педагогíчний унiверситет iменi Володимира Гнатюка. – Тернопiль. – Украина.
Стил – The International Association “Style”; Ortodox Theological Faculty of Belgrade University. – Belgrade. – Serbia. (Чаркић покренуо и био главни и одговорни уредник).
Члан међународних организација и комисија:
Године 1998. на предлог стране комисије Милосав Ж. Чаркић је изабран у чланство Светске организације дијалектолога и геолингвиста са седиштем у СР Немачкој;
Члан је Међународне комисије за поетику при Комитету слависта са седиштем у Брну (Чешка Република);
Члан је Међународне комисије за стилистику при Комитету слависта са седиштем у Москви (Русија).
Године 2002. основао је Међународно научно удружење „Стил“ са седиштем у Београду.
Почасти:
Године 2000. проф. др М. Ж. Чаркић поводом 50. годишњице Ополског универзитета (Пољска) добио је Почасну диплому (Dyplom honorowy) за допринос развоју науке и дидактике
Године 2005. М. Ж. Чаркић је од Петрозаводског Државног Универзитета (Русија) за остварене високе научне резултате и развој стилистике у оквиру славистике добио Диплому почасног доктора (Диплом почëтного доктора);
Године 2010. М. Ж. Чаркић је од Пољске академије наука добио Почасну диплому (Dyplom honorowy) за допринос развоју стилистике уопште, а посебно развоју словенске стилистике.
Области интересовања и научна достигнућа:
Основна област научног интересовања проф. др Милосав Ж. Чаркића представљају истраживања у оквирима песничког језика српске поезије. У том смислу посебно су интересантна његова трагања за откривањем поетског кода српске поезије, а тиме и поезије уопште. У оквиру споменуте теме видно место заузимају фоностилистичка и стилистичка истраживања песничког језика у оквиру којих је проф. Чаркић употпунио методологију и увео многе нове термине тако да је ова област научних истраживања добила на целовитости и заокружености. Увидом и коришћењем ових Чаркићевих достигнућа сваки истраживач се сада много лакше може упустити у анализу песничког језика и поезије уопште. Поред тога, проф. Чаркић се бавио и бави римом, где је створио властиту теорију коју прати одговарајућа методологија и терминологија. Да напоменемо само да је Чаркић у област риме увео више од 80 нових термина, а да је оне старе попут мушке, женске, дактилске, чисте, прљаве риме довео у питање, уводећи властите термине, као једнофонемска, двофонемска, трофонемска, четворофонемска рима итд., те изоморфна, метатезна, епентетска и метатезно-епентетска рима, којима су покривени сви појавни квантитативни и квалитативни облици риме.
Бавећи се римом у епском српском десетерцу, за разлику од свих досадашњих истраживача, како домаћих тако и страних (укључујући чак и Романа Јакобсона), он је доказао да је ова врста стиха римована. Гледано уопштено, сва Чаркићева истраживања карактерише оригиналан научни приступ највишег теоријског и апликативног нивоа. Чаркић своје радове пише научно прецизно, методолошки јасно и оригинално. Своје анализе увек заснива на обимној грађи, користећи разноврсне изворе, уз то даје исцрпан преглед критички интерпретираних релевантних теоријских поставки у вези са властитим истраживањима. Свако његово истраживање прати уочавање нових чињеница и изношење оригиналних закључака. Све ово су изнели рецензенти његових објављених студија. У том смислу наведимо завршне реченице из Рецензије проф. др Иве Поспишила (Масариков универзитет у Брну, Чешка Република) на Чаркићеву студију Стих и језик: „Чаркићева изванредна књига представља низ текстуалних истраживања која теже да обједине лингвистички, поетолошки, стилистички, упоредни, семиолошки и филозофски поглед на језик стиха као кључ за потпуније и префињеније разумевање поезије као средства поимања свеукупне људске егзистенције […] Чак се усуђујем да кажем да се теорија стиховног језика може поделити на периоде ‘пре и после Чаркића’: његово познавање књижевног стила омогућило му је да докаже да наука о књижевности и наука о језику чине јединствену целину. У контексту савремених истраживања у области стиха Чаркићева књига представља дело врхунског квалитета. Његово савршено познавање поезије уопште и посебно српске поезије потврђују да је Чаркић један од водећих светских стручњака у проучавању стиха“.
Наведимо и неколико завршних реченица из Рецензије проф. др Андреја Стојановића (Београдски универзитет) на чаркићеву студију Models of Rhyme (2017). „Генерално узевши, монографија Models of Rhyme М. Ж. Чаркића представља оригинално научно дело које из темеља мења научну свест у овој области песничког језика, те доводи у питање постојеће дефиниције риме, њен почетак и крај, њену класификацију (квантитативну и квалитативну), њене називе, који су претежно метафорског карактера (мушка, женска дечја, богата, сиромашна, чиста, прљава), њену (не)тачност (једносложна, двосложна, тросложна итд.). Монографија је писана једноставним и разумљивим стилом, што упућује да је у ауторовој глави било све јасно и чисто кад је успостављао своју теорију и класификацију риме. Да би потврдио валидност својих теоријских и терминолошких решења, Чаркић је за предмет свога истраживања одабрао десет репрезантативних светских поезија: америчку, енеглеску, чешку, француску, италијанску, немачку, пољску, руску, српску и шпанску поезију […] Публиковањем ове студије домаћа и светска наука биле би у прилици да се упознају са оригиналним ауторским решењима, а такође са вековним заблудама које су владале у конкретној научној дисциплини“.
Толико за почетак, велики поздрав и хвала свима на посети, надам се да ћемо се лепо дружити.
Пратите
@bookstore-mc
@bookstore-mc