Нисам имао намеру да постављам овде предавање из области права, али дошло је време да се и то мора учинити. Настављање овакве политике највиших власти Републике Србије неминовно води у пропаст које морате бити свесни…

Како изгледа велеиздаја?

„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
— Академик др Коста Чавошки

Академик и професор права, др Коста Чавошки, с правом сматра да је српска власт од 2008. до данас заправо велеиздајничка окупациона НАТО камарила, задужена за растурање државе. Зато је у новом Кривичном законику, донетом 2005. године, међу кривичним делима против уставног уређења и безбедности Републике Србије избрисано кривично дело велеиздаје:

Глава двадесет осма
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (чл. 305. до чл. 321.)

Угрожавање независности (члан 305.)
Признавање капитулације или окупације (члан 306.)
Угрожавање територијалне целине (члан 307.)
Напад на уставно уређење (члан 308.)
Позивање на насилну промену уставног уређења (члан 309.)
Убиство представника највиших државних органа (члан 310.)
Оружана побуна (члан 311.)
Тероризам (члан 312.)
Диверзија (члан 313.)
Саботажа (члан 314.)
Шпијунажа (члан 315.)
Одавање државне тајне (члан 316.)
Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317.)
Повреда територијалног суверенитета (члан 318.)
Удруживање ради противуставне делатности (члан 319.)
Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320.)
Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 321.)

Ипак, и у овом списку кривичних дела против уставног уређења, постоји неколико њих која би се могла применити на постојећу власт. Погледајмо на пример ову изјаву особе са самог врха власти:

Подсетио је да смо за овакву ситуацију и веома лоше околности у којима се решава проблем Косова и Метохије донекле и сами одговорни, имајући у виду погрешну политику и неке потезе Србије којима смо практично ставили „печат на коверат косовске независности”.
— „Политика“, 13. 05. 2018.

Ова изјава сасвим јасно указује да је особа на врху власти већ опредељена по питању отцепљења Косова и Метохије, иако је његова дужност била да штити Устав Републике Србије (заклео се над њиме) у коме јасно пише да је КиМ неодвојиви део Србије. У недостатку кривичног дела велеиздаје, на ту особу могуће је применити кривична дела Повреде територијалног суверенитета (члан 318), Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320), или кривично дело угрожавања територијалне целине државе, предвиђено чланом 307 Кривичног законика Републике Србије, који гласи:

„Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.“

Овде можете погледати интервју у коме др Коста Чавошки објашњава ситуацију прецизношћу и јасноћом универзитетског професора.

Трајање: 1:15:28

Вратимо се за тренутак на део претходне изјаве особе са врха власти која открива њен велеиздајнички карактер још у већој мери:

имајући у виду погрешну политику и неке потезе Србије којима смо практично ставили „печат на коверат косовске независности”.

Особа са врха власти у „неке потезе“ убраја „катастрофалан потез 2010–2011“ постављања пред Међународни Суд Правде у Хагу питања „да ли је проглашењем независности од 17. фебруара 2008. године прекршено међународно право?“ имплицирајући тиме да је та одлука донета на нашу штету — а није!

Компликованом правничком формулацијом у први план је истурена реченица да „међународно право није прекршено“, али је у образложењу, тек на самом крају четврог од пет делова, јасно речено да кршења међународног права није било јер је одлуку о независности донело тело које нема никакву надлежност у области права, нити у области успостављених институција задужених за стварање правног поретка у јужној српској покрајини:

Најзад, на питање да ли је проглашење независности од 17. фебруара 2008. године прекршило Уставни оквир успостављен под покровитељством УНМИК-а, како су то тврдиле бројне државе које су учествовале у поступку, Суд подсећа да је већ нагласио, у претходним деловима овог Саветодавног мишљења „да [ова] декларација о независности … није издата од стране Привремених институција самоуправе, нити је то био акт с намером да произведе ефекат, нити да заправо ступи на снагу, у оквиру правног поретка у којем су те Привремене институције деловале“. Сходно томе, Суд тврди да „аутори проглашења независности нису били везани оквиром надлежности и одговорности установљених за управљање понашањем Привремених институција самоуправе“, те налази да „проглашење независности није прекршило Уставни оквир“.

Дакле, одлука је донета потпуно у корист Србије!

Она је, под притиском највећих западних сила, правнички завијена у формулацију која у први план истиче реченицу да „проглашење независности није прекршило Уставни оквир“, чиме је дат изговор велеиздајницима да се направе блесави и забораве на једноставну могућност — уз ту одлуку лако би се могао добити спор око признања против Костарике, прве државе која је признала незаконито проглашену независност Косова и Метохије, после чега би се лако могло оборити признање свих осталих држава. Зашто то није учињено? Зато што је и претходна власт, као и садашња, велеиздајничка.

Луткари који управљају особама у врху српске власти не чине то за добробит српског народа, нити народа на територији Балкана.

Какве су последице велеиздаје? Историја говори да она увек доводи до ратова и разарања. Немојте ни за тренутак сумњати — предаја Косова и Метохије тек је почетак трагичних догађаја. Допуштањем особама у врху српске власти да чине шта желе, народ Србије неће обезбедити мир и напредак. Али ко се не сећа историје, осуђен је да је понови…

Прилог — оригинални текст последњег пасуса четвртог дела одлуке:

Finally, on the question whether the declaration of independence of 17 February 2008 has violated the Constitutional Framework established under the auspices of UNMIK, as argued by a number of States which participated in the proceedings, the Court recalls that it has already held, earlier in its Advisory Opinion, “that [this] declaration of independence … was not issued by the Provisional Institutions of Self-Government, nor was it an act intended to take effect, or actually taking effect, within the legal order in which those Provisional Institutions operated”. Accordingly, the Court states that “the authors of the declaration of independence were not bound by the framework of powers and responsibilities established to govern the conduct of the Provisional Institutions of Self-Government”, and finds that “the declaration of independence did not violate the Constitutional Framework”.

Читаву одлуку на енглеском језику можете преузети и прочитати директно из архиве интернет странице Међународног Суда Правде у Хагу.