This year’s “Buda and Civi” Memorial Tournament took place in the shadow of major global events. Unfortunately, that kind of shadow does not protect against the Summer heat…

For those who are visiting our page for the first time, the Memorial Street Soccer Tournament “Buda and Civi” is dedicated to two heroes from our village, who gave their lives defending Serbia and the Serbian people at Košare outpost during the criminal NATO aggression in 1999. Dragan Komarica and Ivica Serafinović will forever remain in the memory of future generations who visit this tournament.

Овогодишњи Меморијални турнир „Буда и Циви“ протекао је у сенци крупних светских догађаја. Нажалост, та врста сенке не штити од летње врелине…

За оне који први пут посећују нашу страницу, Меморијални турнир у малом фудбалу “Буда и Циви’ посвећен је двојици хероја из нашег насеља, који су дали животе бранећи Србију и српски народ на Кошарама током злочиначке НАТО агресије 1999. Драган Комарица и Ивица Серафиновић остаће заувек у сећању будућих генерација које посећују овај турнир.

This hot day began with team registration and group drawing, which took place under strict control 😊

Овај врели дан почео је пријавом екипа и жребањем група које се одвијало под строгом контролом 😊

^{Miloš Jovanović and Dragan Marković / Милош Јовановић и Драган Марковић}

^{Staša Jovanović / Сташа Јовановић}

There was 15 teams registered for this year’s tournament – two more than last year, which was a bit of a surprise considering the fact that the Summer vacation season had begun in earnest.

The SDCZ team strategically chose a well-known name, counting on the fact that it would attract a larger number of fans with its favorite colors:

За овогодишњи турнир пријавило се 15 екипа – две више него прошле године, што је било мало изненађење с обзиром на чињеницу да је сезона летњих одмора увелико почела.

Екипа СДЦЗ стратешки је изабрала познато име рачунајући да ће омиљеним бојама привући већи број навијача:

And it wasn’t a bad decision at all…

И није то уопште била лоша одлука…

^{Red Star fan Pavle Petrović / Навијач Црвене Звезде Павле Петровић}

At the very beginning, the heat prevented the audience from filling the stands, but there was no mercy for the players – they had to play regardless of the conditions. The match between the Association of Free and Independent Trade Unions (ASNS) and Black River ended in a narrow victory for the younger team, although ASNS managed to take the lead…

На самом почетку врелина је спречавала публику да попуни трибину, али за играче није било милости – морало се играти без обзира на услове. Утакмица између Асоцијације Слободних и Независних Синдиката (АСНС) и Црне Реке завршена је тесном победом млађе екипе, иако је АСНС успео да поведе…

Let's be clear: No one should be ashamed of the defeat, because all teams gave their maximum. How could it be otherwise in front of such an audience?

Да се разумемо: Нико не треба да се стиди пораза, јер све екипе давале су свој максимум. Како другачије пред оваквом публиком?

The biggest headache on the first day was the team ‘Special’, who were mercilessly thrown into the draw by last year’s (and multiple) champions, ‘Fitness & Gym 300’.

Највећу главобољу првог дана имала је екипа ‘Специјалаца’ које је жреб немилосрдно бацио пред прошлогодишње (а и вишеструке) шампионе, ‘Теретану 300’

Even the half-time agreement didn’t help… Despite the fact that ‘Fitness & Gym 300’ came this year without their captain Velibor Vlahović, they were too strong for the ‘Specials’. As usual, goal scorer Boža Simić excelled, and it’s better not to reveal the final result.

Ни договор на полувремену није помогао… Упркос томе што је ‘Теретана 300’ ове године дошла без свог капитена Велибора Влаховића, били су прејаки за ‘Специјалце’. По обичају, бриљирао је голгетер Божа Симић, а коначан резултат боље да не откривамо.

With the shade above the stands, the seats were increasingly filled, and the games were increasingly exciting:

Са хладовином изнад трибине, седишта су била све боље попуњена, а игра била све узбудљивија:

This year, the officially youngest visitor to the tournament was Lazar Jovanović, who came to support his dad…

Ове године, званично најмлађи посетилац турнира био је Лазар Јовановић, који је дошао да подржи тату…

^{Lazar Jovanović / Лазар Јовановић}

^{Lazar and Miloš Jovanović / Лазар и Милош Јовановић}

…in the most important match of the day – against ‘Fitness & Gym 300’!

…у најважнијем мечу дана – против ‘Теретане 300’!

It is the summer season and the best players play several tournaments at the same time. So Boža, the top scorer of ‘Fitness & Gym 300’, missed this match due to participation at another tournament. Despite this, they were considered big favorites against the home team ‘Miloje Đak’. And indeed, the first half started with a terrifying pressure from the favourites. The heroic defense of ‘Miloje Đak’ team was nevertheless broken a few minutes before the end of the half…

Летња је сезона и најбољи играчи играју више турнира истовремено. Тако је Божа, најбољи стрелац ‘Теретане 300’, изостао са ове утакмице због учешћа на другом турниру. Упркос томе, важили су за велике фаворите против домаће екипе ‘Милоја Ђака’. И заиста, прво полувреме почело је застрашујућим притиском фаворита. Јуначка одбрана ‘Милоја Ђака’ ипак је пробијена неколико минута пре краја полувремена…

At that moment, there was no sign of a positive outcome for the home team, but then miracles began to happen. In the final moments of the half, the attacks of ‘Miloje Đak’ team resulted in a score of 1:1!

Није се у тим тренуцима могао наслутити позитиван исход по домаћу екипу, али онда су почела да се дешавају чуда. У последњим тренуцима полувремена, напади екипе ‘Милоја Ђака’ дају резултат – 1:1!

A brief agreement on tactics for the continuation of the match…

Кратак договор о тактици за наставак утакмице…

And the tactic was clearly ‘better a sparrow in your hand than a pigeon on a branch’. That is, a concrete defense, and if something goes out of the counterattack… And by God, it did! It didn’t take long for the counterattack to end with the home team taking the lead:

А тактика је очигледно била ‘боље врабац у руци него голб на грани’. Односно, бункер, па ако из контре нешто испадне… И богами, испало је! Није се дуго чекало на контранапад који је завршио вођством домаће екипе:

From that moment on, we watched the game with one goal in mind. Waves of attacks from ‘Fitness & Gym 300’ were crashing into the defense of the ‘Miloje Đak’ team… and they couldn’t break through!

Од тог тренутка гледали смо игру на један гол. Таласи напада ‘Теретане 300’ разбијали су се о одбрану елкипе ‘Милоја Ђака’… и нису успели да је пробију!

Was this a historic, first victory for the hosts over ‘Fitness & Gym 300’? The tournament oldest participants say that ‘Miloje Đak’ team won its first and only trophy so far precisely by winning the final over ‘Fitness & Gym 300’. So, it’s not the first victory, but it’s probably sweeter than ever. The congratulations were well deserved.

Је ли ово била историјска, прва победа домаћина над ‘Теретаном 300’? Најстарији учесници кажу да је екипа ‘Милоја Ђака’ свој први и једини трофеј досад освојила управо победом у финалу над ‘Теретаном 300’. Дакле, није прва победа, али је вероватно слађа него икад. Честитке су биле заслужене.

There were still many matches left until the end of the qualifiers, which had to be carried over to the final day.

Било је још доста утакмица до краја квалификација, које су се морале пренети и у финални дан.

See you at the finals!

Видимо се у финалу!

All photos taken with the Fujifilm X-T20 camera with the Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano lens adapted to the Fuji body using Fringer adapter.

Фотографије снимљене фото-апаратом Фуџифилм Х-Т20 и објективом Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano адаптираним на Фуџи тело уз помоћ Фринџеровог адаптера.