^{Извор: Bitcoin Magazine}

[This Text in English] У ЕУ башти Ђозепа Бореља у којој цветају ‘демократија’ и ‘слобода говора’, ви имате сајтове, текстове и мишљења који не смеју да се виде. Један од тих сајтова је Фондација стратешке културе…

Због тога ћу овде пренети читав интервју са Фондација стратешке културе који је водио познати бразилски независни геополитички аналитичар, писац и новинар, Пепе Ескобар. Једно разоткривање пре наставка: Његов саговорник, мистериозно назван Сун Цу, заправо је руски економски стратег, бивши Путинов саветник и креатор данашњег веома успешног одговора на санкције Запада, Сергеј Глазјев. Заиста је занимљиво видети како су његови ставови о криптовалутама добри до једног тренутка… Али хајде да прво погледамо интервју, па ћу онда прокоментарисати његове изјаве:

* * * Цео интервју на енглеском * * *

^{Извор: Фондација стратешке културе}

Московска Мултиполарност у покрету: Вожња у „Њукоин“ возу

Нова валута требало би да буде у стању да постане „спољни новац“ за очување капитала и резерви, а не само обрачунска јединица.

Ах, радости Велике Кружне Линије (ВКЛ, ћирилицом): обилазак целе Москве са 71 км и 31 станица: од Текстилшчика – у старој текстилној четврти – до Сокољника – супрематистичке/конструктивистичке галерија (Живео Маљевич!); од Рижске – са својим прекрасним челичним луковима – до Марине Роше – са покретним степеницама дугим 130 метара.

ВКЛ је као жива метафора престонице мултиполарног света која дише и ради: убрзани курс уметности, архитектуре, историје, урбаног дизајна, технолошког транспорта и, наравно, „размене између људи“, да цитирамо наше кинеске пријатеље са новог Пута Свиле.

Председник Си Ђинпинг ће се, иначе, возити ВКЛ-ом с председником Путином кад дође у Москву 21. марта.

Зато није ни чудо што сам, кад је паметан инвеститор с врха глобалних финансијских тржишта, са деценијама искуства, пристао да подели неке од својих кључних увида о глобалном финансијском систему, предложио вожњу ВКЛ-ом – и он је то одмах прихватио. Назовимо га господин С. Цу. Ово је минимално преправљен транскрипт нашег покретног разговора.

^{‘Господин Сун Цу’ – Сергеј Глазјев. Извор: The Cradle}

Хвала што сте издвојили времена за овај састанак – у овако дивном окружењу. Уз тренутну нестабилност на тржишту, мора да вам није било лако да устанете од екрана.

С. Цу: Да, тржишта су тренутно под стресом. Последњих неколико месеци подсећају ме на 2007-8, осим што уместо фондова на тржишту новца и хипотекарних кредита, ових дана експлодирају гасоводи и тржишта државних обвезница. Живимо у занимљивим временима.

Обратио сам вам се како бих чуо ваше увиде у концепт „Бретон Вудса 3“ који је увео Золтан Пожар. Ви сте дефинитивно врхунски упознати с тиме.

С. Цу: Хвала што сте одмах прешли на ствар. Врло је мало прилика да будемо сведоци појаве новог глобалног финансијског поретка, а ми проживљавамо једну од тих епизода. Од 1970-их, можда је само долазак биткоина пре нешто више од четрнаест година био близу у смислу утицаја ономе што ћемо видети у наредних неколико година. И као што тајминг биткоина није био случајност, услови за тренутне тектонске промене у светском финансијском систему настају деценијама. Золтанов увид да „кад се овај рат заврши, ‘новац’ више никада неће бити исти…” био је савршено темпиран.

Разумевање „спољног новца“

Поменули сте биткоин. Шта је у оно време било тако револуционарно?

С. Цу: Ако оставимо по страни крипто страну ствари, обећање и разлог за почетни успех биткоина јесте да је он био покушај стварања „спољног“ новца (користећи одличну терминологију г. Золтана) који није био везан за Централне банке. Једна од кључних карактеристика ове нове јединице било је ограничење на 21 милион новчића који се могу рударити, што је добро одјекнуло код оних који су могли да виде проблеме тренутног система. Данас звучи тривијално, али идеја да модерна монетарна јединица може постојати без подршке било које централизоване власти, ефективно постајући „спољни“ новац у дигиталном облику, била је револуционарна 2008. Непотребно је рећи да су криза евро државних обвезница, квантитативно попуштање и недавна глобална инфлаторна спирала само појачале одбојност коју су многи осећали деценијама. Кредибилитет тренутног система „унутрашњег новца“ (опет, користећи елегантну терминологију господина Пожара) уништен је много пре него што смо дошли до замрзавања резерви Централне банке и реметилачких економских санкција које се тренутно примењују. Нажалост, нема бољег начина да се уништи кредибилитет система заснованог на поверењу од замрзавања и конфисковања девизних резерви које се налазе на поверљивим рачунима Централне банке. Потврђена је когнитивна дисонанца која стоји иза стварања биткоина — систем „унутрашњег новца“ у потпуности је искоришћен као оружје 2022. Импликације су дубоке.

Сад долазимо до суштине. Као што знате, Золтан тврди да ће се нови систем „Бретон Вудс 3“ појавити у следећој фази. Шта он тачно мисли под тим?

С. Цу: Није ми сасвим јасно да ли господин Пожар говори о трансформацији садашњег западног система „унутрашњег новца“ у нешто друго, или наговештава појаву „Бретон Вудса 3“ као алтернативе, ван садашњег финансијског система. Уверен сам да нова итерација „спољног новца“ у овој фази вероватно неће бити успешна на Западу, због недостатка политичке воље и превеликог државног дуга који се већ неко време гомилао и експоненцијално растао у последњих година.

Пре него што садашњи западни финансијски поредак може да пређе на следећу еволуциону фазу, неке од ових неизмирених обавеза треба да буду смањене у реалном смислу. Ако је историја водич, то се обично дешава преко банкотства или инфлације, или неке комбинације ово двоје. Оно што се чини врло вероватним је да ће се западне владе ослањати на финансијску репресију како би одржале чамац на површини и решиле проблем дуга. Очекујем да ће бити много иницијатива за повећање контроле над системом „интерног новца“ који ће вероватно бити све непопуларнији. Увођење ЦДБЦ-а, на пример, може бити једна таква иницијатива. Нема сумње да нас чекају времена препуна догађаја у овом погледу. Истовремено, такође се чини неизбежним у овој фази да ће се појавити нека врста алтернативног система „спољног новца“ који ће се такмичити са тренутним глобалним финансијским поретком „унутрашњег новца“.

А зашто је тако?

С. Цу: Глобална економија више се не може ослањати на систем „унутрашњег новца“ у свом тренутном стању у коме служи као оружје за потребе трговине, резерви и улагања. Ако су санкције и замрзавање резерви нови инструменти промене режима, свака влада мора да размишља о алтернативама коришћењу туђе валуте за трговину и резерве. Оно што, међутим, није очигледно јесте шта би требало да буде алтернатива тренутно лошем глобалном финансијском поретку. Историја нема много примера успешних приступа „спољном новцу“ који се не би могли свести на неку верзију златног стандарда. И постоји много разлога зашто је само злато, или валута која се у потпуности може конвертовати у злато, превише рестриктивна као основа модерног монетарног система.

Истовремено, недавна повећања трговине у локалним валутама, нажалост, такође имају ограничен потенцијал, јер су локалне валуте једноставно различит ниво „унутрашњег новца“. Постоје очигледни разлози зашто многе земље не би желеле да прихвате туђе локалне валуте (или чак своју сопствену, у том случају) у замену за извоз. У томе се у потпуности слажем са Мајклом Хадсоном. Пошто је „унутрашњи новац“ обавеза Централне банке земље, што је нижи кредитни положај земље, то јој је потребнији капитал за улагање, а друге стране постају мање спремне да држе њене обавезе. То је један од разлога зашто је типичан сет „структурних реформи“ које захтева ММФ, на пример, усмерен на побољшање кредитног квалитета владе зајмопримца. „Спољни новац“ је преко потребан управо земљама и владама које осећају да су таоци ММФ-а и садашњег финансијског система „унутрашњег новца“.

„Њукоин“ ступа на сцену

Изгледа да многи стручњаци то истражују. Сергеј Глазјев, на пример.

С. Цу: Да, било је неких индиција о томе у скорашњим публикацијама. Иако нисам упућен у ове расправе, свакако сам размишљао како би и овај алтернативни систем могао да функционише. Пожаров концепт „унутрашњег“ и „спољног“ новца веома је важан део ове дискусије. Међутим, двојност ових термина је обмањујућа. Ниједна опција није у потпуности адекватна за проблеме које нова монетарна јединица – назовимо је „њукоин“ (нови новчић) ради погодности – треба да реши.

Допустите да објасним. Прављењем оружја од садашњег система „унутрашњег новца“, америчког долара и истовременом ескалацијом санкција, свет се ефективно поделио на „Глобални југ“ и „Глобални север“, мало прецизније термине од Истока и Запада. Оно што је овде важно, а што је господин Пожар одмах приметио, јесте да се ланци снабдевања и роба такође донекле користе као оружје. Окупљање пријатеља ће се наставити. Импликација је да би први приоритет њукоина био олакшавање трговине унутар југа, без ослањања на валуте глобалног севера.

Да је ово једини циљ, постојао би избор релативно једноставних решења, у распону од коришћења ренминбија/јуана за трговину, стварања нове заједничке валуте (у моди према евру, ЕЦУ или чак централноафричком ЦФА франку), стварање нове валуте засноване на корпи локалних валута учесница (слично СДР ММФ-а), потенцијално стварајње нове валуте везане за злато, или чак везивање постојећих локалних валута за злато. Нажалост, историја је пуна примера како сваки од ових приступа ствара сопствени низ нових проблема.

Наравно, постоје и други паралелни циљеви за нову валутну јединицу које ниједна од ових могућности не може у потпуности да реши. На пример, очекујем како ће се сви учесници надати да ће нова валута ојачати њихов суверенитет, а неће га разводнити. Затим, изазови са евром и раније златним стандардом показали су шири проблем са „фиксним“ курсевима, посебно ако почетни „фикс“ није био оптималан за неке чланице валутне зоне. Проблеми се само акумулирају током времена, све док се стопа не „поправи“, често кроз насилну девалвацију. Потребно је да остане флексибилност у прилагођавању релативне конкурентности унутар глобалног југа током времена како би учесници остали суверени у својим монетарним одлукама. Други услов би био да нова валута треба да буде „стабилна“, ако жели да постане успешна јединица цене за променљиве ствари попут робе.

Што је најважније, нова валута требало би да буде у стању да постане „спољни новац“ за очување капитала и резерви, а не само обрачунска јединица. У ствари, моје уверење да ће нова новчана јединица настати потиче првенствено из тренутног недостатка одрживих алтернатива за резерве и инвестиције изван компромитованог финансијског система „унутрашњег новца“.

Решење

Дакле, с обзиром на све ове проблеме, шта предлажете као решење?

С. Цу: Прво ми дозволите да кажем очигледно: техничко решење за овај проблем је много лакше пронаћи него постићи политички консензус међу земљама које би могле да желе да се придруже зони њукоина. Међутим, тренутна потреба је толико акутна, по мом мишљењу, да ће се потребни политички компромиси наћи у догледно вријеме.

Кад смо код тога, дозволите ми да представим један такав технички нацрт за њукоин. Дозволите ми да почнем тако што ћу рећи да би требало да буде делимично (предлажем удео од најмање 40% вредности) покривено златом, из разлога који ће ускоро постати јасни. Преосталих 60% њукоина чинила би корпа валута земаља учесница. Злато би обезбедило сидро „спољног новца“ за структуру, а елемент корпе валута би омогућио учесницима да задрже свој суверенитет и монетарну флексибилност. Јасно је да би постојала потреба за стварањем Централне банке за њукоин, која би емитовала нову валуту. Ова Централна банка би могла да постане супротна страна у унакрсним своповима, као и да обезбеди клириншке функције за систем и спроведе прописе. Свака земља би била слободна да се придружи новој кованици под неколико услова.

Прво, земља кандидат треба да докаже да има физички неоптерећено злато у свом домаћем складишту и да заложи одређену количину у замену за примање одговарајуће количине њукоина (користећи однос од 40% горе поменут). Економски еквивалент ове почетне трансакције била би продаја злата „златном фонду“ који подржава њукоин у замену за пропорционални износ новог новца који је подржан од стране пула. Стварна правна форма ове трансакције је мање важна, јер је потребно једноставно гарантовати да је њукоин који се емитује увек подржан са најмање 40% злата. Нема потребе чак ни јавно објављивати златне резерве сваке земље, све док сви учесници могу бити задовољни да су увек присутне довољне резерве. Може бити довољан годишњи механизам заједничке ревизије и праћења.

Друго, земља кандидат морала би да успостави механизам за утврђивање цене злата у својој домаћој валути. Највероватније, једна од берзи племенитих метала из земаља учесница започела би физичку трговину златом у свакој од локалних валута. Ово би успоставило фер унакрсни курс за локалне валуте користећи механизам „спољног новца“ за њихово постављање и прилагођавање током времена. Цена злата локалних валута повећала би њихову вредност у корпи за новоемитоване новчиће. Свака земља би остала суверена и била би слободна да емитује онолико локалне валуте колико жели, али би то на крају прилагодило удео њихове валуте у вредности новог новца. У исто време, земља би могла да добије само додатни њукоин од централне банке у замену за залог додатног злата. Нето резултат је да би вредност сваке компоненте њукоина у златним терминима била транспарентна и фер, што би се такође превело у транспарентност вредности њукоина.

Коначно, емисија или продаја њукоина од стране централне банке била би дозвољена само у замену за злато за било кога изван зоне њукоина. Другим речима, једина два начина на која спољне стране могу да добију велике количине њукоина су или да га добију у замену за физичко злато, или као плаћање за пружену робу и услуге. Истовремено, централна банка не би била обавезна да купује њукоин у замену за злато, чиме би се отклонио ризик од „налета на банку“.

Исправите ме ако грешим: чини се да овај предлог везује сву трговину унутар њукоин зоне и сву спољну трговину, за злато. У овом случају, шта је са стабилношћу њукоина? На крају крајева, злато је било нестабилно у прошлости.

С. Цу: Мислим да ви питате какав би могао бити утицај ако би, на пример, цена злата у доларима драматично опала. У овом случају, пошто не би било директног унакрсног курса између њукоина и долара, и пошто би централна банка Глобалног Југа само куповала, а не продавала злато у замену за њукоин, одмах можете видети да би арбитража била изузетно тешка. Као резултат тога, нестабилност корпе валута изражена у њукоину (или злату) била би прилично ниска. А то је управо намеравани позитиван утицај сидрења „спољног новца“ ове нове валутне јединице на трговину и инвестиције. Јасно је да би Глобални Југ одређивао цене кључних извозних производа само у злату и њукоину, што би учинило „налет на банку“ или спекулативне нападе на њукоин још мање вероватним.

Временом, ако злато буде потцењено на Глобалном Северу, оно би постепено, или можда брзо, гравитирало ка Глобалном Југу у замену за извоз или њукоин, што не би био лош исход за систем „спољног новца“ и убрзао би шире прихватање њукоина као резервне валуте. Што је још важније, пошто су физичке резерве злата ван зоне њукоина ограничене, неравнотеже би се неизбежно исправиле саме од себе, пошто ће Глобални Југ остати нето извозник кључних роба.

Оно што сте управо рекли препуно је драгоцених информација. Можда би требало да поново размотримо целу ствар у блиској будућности и разговарамо о повратним информацијама на ваше идеје. Стигли смо у Марина Рошу, време је за излазак!

С. Цу: Било би ми задовољство да наставимо дијалог. Једва чекам још један круг!

^{Пепе Ескобар. Извор: francesleader.substack.com}

* * * Крај интервјуа * * *

Коментар:

Увек сам запањен лакоћом са којом Биткоин разоткрива квази-стручњаке, лажне интелектуалце, преваранте, ниткове… И како лако све њихове тајне планове износи на видело. Ма колико сам поштовао Глазјевљев став у погледу заштите руске економије пред нападом колективног Запада, после његовог предлога ‘решења’ за Бретон Вудс III, свако моје поштовање је нестало. Зашто?

Прво зато што је Глазјев показао да зна шта је биткоин, али о томе говори као о „неуспелом покушају“ који је „био револуционаран 2008. године“, док нам је данас потребан нови „спољни новац“. Тиме се Глазјев декларисао као саставни део исте оне Централизоване Хијерархијске Политичке Матрице која очајнички покушава да продужи своје постојање кроз дигиталне валуте централних банака (ЦБДЦ).

Рећи да се „спољни новац“ може створити само кроз централизоване структуре мултиполарног света, заправо је корак назад ка превари заснованој на „златном стандарду“ која нас је данас довела на ивицу Армагедона. А Глазјев и даље каже да би нови стандард требало да буде базиран „најмање 40% на злату!“ Ова опасна бесмислица отвара врата за наставак политике инфлаторног штампања фиат превара и увођења најгоре од свих превара – централизоване дигиталне валуте (ЦБДЦ), програмабилног новца који гарантује потпуну контролу над становништвом које га користи:

„Контролом хране контролишете људе. Контролом снабдевања енергијом контролишете државе и континенте. Контролом новца контролишете свет“
—Хенри Кисинџер (СЕФ), Рим, 1974.

Контрола над новцем најлакши је начин за вођење ратова, као што је Сејфедин Амус убедљиво објаснио у својој књизи Биткоин стандард: Децентрализована алтернатива централном банкарству Да, „спољни новац“ потпуно независан од било каквих централизованих институција, може окончати ратове на овој планети. А „спољни новац“, са уграђеним савршеним саморегулишућим механизмом већ постоји – то је Биткоин. Проблем је у томе што ни Глазјев ни било која централизована структура не могу да контролишу Биткоин. Зато морају овако да манипулишу. А на вама је да не подлегнете манипулацији. Учите о томе и бићете заштићени од пројектоване финансијске катастрофе.