Злочини аустроугарске војске у Мачви. Извор: Нови Стандард

У серији о невидљивом рату, видели смо како изгледа вођење културног рата против Србије, и начини како се у том рату можемо супротставити. Али у оквиру невидљивог рата, рат против културе једног народа само је један од фронтова. Два изванредно важна фронта у том рату јесу манипулација образовањем и фалсификовање историје.

Манипулација образовањем спроводи се на дуг рок кроз ‘образовање’ студената из колоније у метрополи, преузимањем штампања уџбеника за децу у колонији, и убацивањем најгорег ђубра у дечји ТВ програм:

Али детаље манипулације образовањем ћемо оставити за другу прилику. Тема овог текста биће фалсификовање историје као краткорочна припрема за нови рат. Догађаји који се ређају на Косову, у Црној Гори и Босни и Херцеговини указују да Немачка са својим западним савезницима и Ватиканом поново потпаљује ратни фитиљ. Технологију оптуживања Срба као криваца за сва страдања на Балкану, а у циљу мобилисања свих немачких савезника против Србије, изванредно описује Радован Калабић, историограф и публициста у надахнутом излагању за ХелмКаст:

Трајање: 1:35:12

[00:01:00] Историја у симболима – Инцково паљење фитиља на дан 23. јула…
[00:05:00] Четири тачке Тајне конвенције из 1881.
[00:10:55] Кршење међународног права и лажни високи представник
[00:13:05] ‘Радићу на укидању Републике Српске’ – немачка порука без рукавица
[00:15:00] Историјски континуитет владања Босном из аустро-немачке сфере и српски фактор
[00:19:50] 1896. године почиње у Босни српска борба за просветну, верску и културну аутономију
[00:22:00] Етнички састав 42. ‘Вражије дивизије’ која је чинила зверства у Мачви и Подрињу
[00:22:45] Инцков закон као континуитет политике анексије Босне
[00:28:00] Анексија 1908, и улога Милована Миловановића Балачка
[00:30:45] Припреме за рат у региону – црногорски закон против негирања ‘геноцида’ у Сребреници као наставак ‘бомбашког процеса’
[00:34:20] Монтирани ‘Велеиздајнички процес’ у Загребу и ‘Фридјунгов процес’ у Бечу
[00:41:00] Сахрана Петра Кочића
[00:45:58] Млада Босна и Жерајићев атентат на генерала Варешанина
[00:47:45] Аргумент силе побија се само аргументом веће силе
[00:51:44] Аустријске санкције Србији из 1880. године, Тајна конвенција на Видовдан и уклањање идентитетске структуре народа
[00:58:40] Санкције Краљевини Србији 1906, Царински рат и уклањање Милована Миловановића
[01:07:10] Три смрти српских Патријарха – обезглављивање народа
[01:14:25] Прогон Меше Селимовића
[01:16:05] Бенјамин Калај
[01:18:30] Понављање историје кроз интересе великих сила
[01:20:00] Ако си римокатолик, онда си – Хрват! Скерлићева заблуда о западу и погром Срба у Загребу 1902.
[01:23:45] Рашка област као клин између Србије и Црне Горе
[01:26:30] 1908. Бугарска окренута против Србија
[01:29:35] Геноцид – највећа историјска перверзија са злокобним разлогом

Одузета историја мора се заменити фалсификованом. Зато заједно са отимањем историје тече и процес одвајања делова српског народа који се затим проглашавају ‘древнијим’ од Срба, и чијом се лажном историјом замењује српска историја. То је разлог што се народ који је у двадесетом веку преживео два стравична геноцида и највеће етничко чишћење у Европи проглашава – геноцидним! У складу са принципом да је сила сама себи довољна, данашња Немачка више не обраћа пажњу ни на правду, ни на истину, ни на науку: Довољна је само сила, као 1914, кад су аустријске трупе, углавном састављене од хрватских домобрана и муслимана, чиниле стравичне злочине у Мачви, Подрињу и Поцерини. Постојала је тада, према сведочењу јединог аустријског историчара који је истраживао злочине у Мачви, Антона Холцера, дозвола за убијање Срба.

Дакле, од Срба римокатоличке и муслиманске вероисповести, направљене су антисрпске нације којима је дато право да некажњено убијају сав православни живаљ. Томе је сведок овај човек који је у том прљавом послу имао изузетно важну улогу – Лајош Талоци…

Taloci-118281186_10219358307535907_5268100862265603548_n.jpg

Лајош Талоци (Lajos Thallóczy) Извор:

Он је био секретар царског архива у Бечу од 1827. до 1916. и у свом дневнику оставио је следећи запис:

„И тако смо ми (Ватикан и бечки двор), 1836. године почели да стварамо хрватски народ!“

Учествовао је Талоци, заједно са Бенјамином Калајем и у стварању бошњачке нације (наручио је ‘бошњачки грб’), а историчар и академик Милорад Екмечић пронашао је документе о Талоцијевом учешћу и у стварању албанске нације:

Та политика кулминирала је новим стравичним геноцидом који су 1941. хрватске усташе починиле над Србима, чијим су злочинима били згрожени чак и Немци. Туђманова власт довршила је прљави посао 1995. протеривањем више од 250.000 Срба са територије некадашње Социјалистичке Републике Хрватске.