Mr. Dane Čanković. Source / Извор: Jadovno.com

The entire history of Serbia is the history of wars, of the struggle for survival. That history made the Serbs a nation that least of all in the World wants war, and which – if war cannot be avoided – fights in it like no other nation in the World.

The situation of fighting for survival is never pleasant. And yet, Western racists never gave up on the idea of destroying the Russian factor – read: Serbs – on the Helm (Balkan Peninsula). That history is being repeated once again with the criminal secession of Kosovo and Metohija, and the bandit invasion of Bosnia and Herzegovina. The history of unwilling warriors up to the First World War was excellently summarized in a book by our great historian, the late Professor Dragoljub Živojinović:

Читава историја Србије је историја борбе за опстанак. Та историја од Срба направила је народ који најмање од свега на свету жели рат, и који се – ако рат већ не може да избегне – у њему бори као ниједан други народ на свету.

Ситуација борбе за опстанак никад није пријатна. Па ипак, западни расисти никад нису одустајали од идеје уништења руског фактора – читај: Срба – на Хелму (Балканском полуоству). Та историја се још једном понавља злочиначким отцепљењем Косова и Метохије, и разбојничким упадом у Босну и Херцеговину. Историју невољних ратника до првог светског рата одлично је сажео у књигу наш велики историчар, покојни професор Драгољуб Живојиновић:

Reluctant Warriors: The Great Powers and the Thessaloniki Front (1914–1918)

Serbia has known the horrors of war better than anyone, and it remembers very well who pushed everything and against whom into war. And Serbia knows that every war here was the result of imperial attacks, and empires preferred to use the technique of ‘divide and conquer’. All the aggressor empires here created their 'favorites', artificial nations torn from the Serbian national body, and then turned them against Serbia. And the Serbs always sent messages of peace that fell on deaf ears. This time we are posting a message of peace sent by Mr. Dane Čanković, the founder and president of the Serbian People's Movement ‘The Choice is Ours’, on the occasion of the naked attempt of the last UN High Representative for BiH, Valentin Inzko, to once again sow the seeds of discord between the peoples of Bosnia and Herzegovina in his departure in 2019:

Србија је боље него ико упознала ратне страхоте, и одлично се сећа ко је све и против кога гурао у рат. И зна да је сваки рат овде био последица империјалних насртаја, а империје су најрадије користиле технику ‘завади па владај’. Све агресорске империје овде су стварале своје ‘фаворите’, вештачке нације откинуте од српског народног тела, и онда их окретале против Србије. И увек су Срби упућивали поруке мира које су падале на глуве уши. Овог пута постављамо поруку мира коју је послао господин Дане Чанковић, оснивач и председник Српског Народног Покрета ‘Избор је наш’, поводом огољеног покушаја последњег високог представника УН Валентина Инцка, да у свом одласку 2019. још једном посеје семе раздора међу народе у Босни и Херцеговини:

Source: Full text in Serbian

Dane Čanković:
To the Orthodox Serbs, to the Muslim Bosniaks

Regarding the attempt to impose a law on the prohibition of denying the genocide in Srebrenica.

God willing, Bosniak Muslims will have the wisdom, nobility and courage to reject the Anglo-Saxon policy of divide and conquer, which is trying to sneak in through the back door through the attempt to impose a law prohibiting the denial of the genocide in Srebrenica, when they have already failed to sneak in such a policy through the front door – by adopting a resolution in the UN Security Council on the genocide in Srebrenica.

Taking into account the complex and unfavorable international situation, which can lead to conflicts in many regions of the World, in Europe and in our country, it is high time to look at the situation we are in and put our relations – Serbian Orthodox and Bosniak-Muslim – in order.

Because of the extraordinary importance of these relationships for the common man, I begin the text with a prayer to God…

In this address, I will not seek the truth about another Srebrenica in which Serbs perished, which happened before the one that the whole world knows about and in which Bosniaks perished. I will not look for the truth either in the pits filled with the slaughtered and dismembered, before and after the Second World War, nor in the number of victims on either side, nor who and when it started first.

Whenever foreigners got involved in our relations and we accepted “bones thrown by the servants of the devil”, like beasts we committed crimes against each other with a deep feeling of hatred and superiority towards the victim, but also with a feeling of satisfaction that we were fulfilling the orders of strangers. There is no salvation for such people until they experience great pain and then true repentance and transformation. And when a foreigner established peace for us, it was in favor of the foreigner’s interests, with the seed of evil already planted to germinate, again when it suits him.

Yes, we also committed crimes against each other motivated by inner weakness, but such crimes were often committed with a feeling of sadness and pain, and then our conscience led us to remorse. But we also did good and noble things to each other. Therefore, when there is no foreign influence, our relations can be incomparably better.

What is the “victory” in the eventual passing of the law on the prohibition of denying the genocide in Srebrenica and where such a victory leads? That law would be an insurmountable obstacle for good Serb-Bosniak relations. Russia eliminated such an obstacle in the relations between Orthodoxy and Islam at the World level by vetoing the English proposal for a resolution on the genocide in Srebrenica in the UN Security Council, thus neutralizing the English evil intention. That is why both Orthodox and Muslims should be grateful to Russia.

With that law, they would open old and make new wounds… divisions, create hatred. When any of us is the greatest victim, then, precisely as such, we must have an obligation and responsibility, so that as victims we do not turn into criminals through revenge.

It is a difficult task, but we ourselves can reject those “bones of evil” thrown at us by those who want to dominate, but in order to reject them we must have faith and think of our children.

Throwing those “bones of evil” between peoples often endangers peace and incites conflicts, and no reason can justify this kind of aggression. Those thrown “bones of evil” represent an act of crime against international peace.

Let us restore true peace between us and good relations, but on the truth that will come from the common pain of the embraced Serb Orthodox and Bosniak Muslims. And that common pain will become beneficial because then the soul will be warmed by remorse and forgiveness.

SERBIAN PEOPLE’S MOVEMENT – THE CHOICE IS OURS

V. Stepe Stepanovića 62,
78000 Banja Luka,
Republic of Srpska
Телефон +387 (0)65 492 529,
www.plebiscitrs.org, info@plebiscitrs.org

*** End of Text ***

Дане Чанковић:
Србима православцима, Бошњацима муслиманима

Поводом покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници.

Ако Бог да, Бошњаци муслимани ће имати мудрости, племенитости и храбарости да одбаце англосаксонску политику завади па владај, која се покушава увући на мала врата преко покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, кад им већ није успјело увлачење такве политике на велика врата – усвајањем резолуције у Савјету безбједности УН о геноциду у Сребреници.

Узимајући у обзир сложену, а неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и доведемо у ред наше односе – српско-православне и бошњачкомуслиманске.

Због изузетне важности ових односа за обичног човјека текст започињем молитвом Богу…

У овом обраћању нећу тражити истину о једној другој Сребреници у којој су Срби страдали, а која се десила прије оне за коју читав свијет зна и у којој су страдали Бошњаци. Нећу тражити истину ни у јамама испуњеним закланим и недокланим, пре и послије Другог свјетског рата, ни у броју жртава једне и друге стране, ни ко је и кад први почео.

Kад су се год странци укључивали у наше односе и ми прихватали „кости бачене од слуга ђаволских“, као звијери чинили смо злочине једни према другима и то са дубоким осјећањем мржње и надмоћи према жртви, али и осјећањем задовољства што испуњавамо налоге туђина. Таквима нема спаса док не доживе велику бол и онда истинско покајање и преображај. А када нам је туђин успостављао мир, он је био у корист интереса туђина, са већ убаченим сјеменом зла да проклија, опет кад њему одговара.

Да, чинили смо ми једни другима и злочине подстакнуте унутрашњом слабошћу, али такви злочини чињени су често са осјећањем туге и бола, а онда такве, савјест наведе и на кајање. Али чинили смо једни другима и добре и племените ствари. Дакле, кад нема страног утицаја, наши односи могу бити неупоредиво бољи.

Чему „побједа“ у евентуалном доношењу закона о забрани негирања геноцида у Сребреници и куда таква побједа води. Тај закон би био непремостива препрека за добре српско-бошњачке односе. Русија је такву препреку, у односима православља и ислама на свјетском нивоу елиминисала стављајући вето у Савјету безбједности УН-а на енглески приједлог резолуције о геноциду у Сребреници, и на тај начин неутралисала енглеску злу намјеру. Зато Русији требају бити захвални и православци и муслимани.

Тим законом би отворили старе и правили нове ране… подјеле, стварали мржњу. Kада је било ко од нас и највећа жртва, тада, управо као такви, морамо имати обавезу и одговорност, да се жртва преко освете не претвори у злочинце.

Тешко јесте, али ми сами можемо одбацити те „зле кости“ бачене нама од оних који хоће да загосподаре, али да би их одбацили морамо имати вјеру и мислити на нашу ђецу.

Бацање тих „злих костију“ међу народе, често угрожава мир и подстиче сукобе и никакви разлози не могу бити оправдање за ту својеврсну агресију. Та бачене „кости зла“ представљају чин злочина против међународног мира.

Обновимо истински мир међу нама и добре односе, али на истини која ће доћи из заједничког бола загрљених Срба православаца и Бошњака муслимана. А тај заједнички бол постаће благодатан јер ће тада душу загријати кајањем и праштањем.

СРПСKИ НАРОДНИ ПОKРЕТ – ИЗБОР ЈЕ НАШ

В. Степе Степановића 62,
78 000 Бања Лука,
Република Српска
Телефон +387 (0)65 492 529,
www.plebiscitrs.org, info@plebiscitrs.org

*** Крај текста ***

Mr. Čankovic concludes without error that conflicts on this ground are all the more likely if there is a greater presence of Western ‘peacekeepers’. And there were never more of them all over our beautiful Helm. Their power is based on the control of money, on the manipulation with fear and greed. That is why in essence this is not a struggle between peoples and religions – this is a spiritual struggle that everyone of us is fighting within ourselves and in which freedom, honor and honesty are fighting on the one hand, and followership, greed and cowardice on the other.

If your true values are freedom, honor and honesty, welcome to the Russian side – among the Serbs!

Do not allow Western racists, for their own benefit, to once again force weapons into the hands of reluctant warriors.

Господин Чанковић без грешке закључује да су сукоби на овом терену утолико вероватнији уколико је веће присуство западних ‘миротвораца’. А њих никад није било више на нашем лепом Хелму. Њихова моћ заснива се на контроли новца, на манипулацији страхом и грамзивошћу. Зато у суштини ово није борба између народа и религија – ово је духовна борба коју свако води у себи и у којој се боре слобода, част и поштење с једне стране, и следбеништво, грамзивост и кукавичлук с друге.

Ако су ваше истинске вредности слобода, част и поштење, добро нам дошли на руску страну – међу Србе!